NO DJANI NO PARTY...
Radiša Trajković, poznat pod umetničkim imenom Đani (rođen 27. januara 1973), srpski je pop-folk pevač, popularan u bivšoj Jugoslaviji. Rođen je na Kosovu i pohađao je školu u Prištini. Oženjen je Slađanom.
Radiša Trajković Đani je jedan od najvećih kantautora koje
je izrodila sveta srpska zemlja, njegovi uspesi su krunisani sa više Oskara
popularnosti, jednim Zlatnim melosom i Oktobarskom nagradom grada B
... Pročitajte jošeograda, a
ako i nisu, to će biti učinjeno u najskorije vreme. Stoga, prirodno je da narod
želi da sazna ponešto više o svom miljeniku i mezimcu, popularnom “kosovskom
slavuju”, a Tarzanija, kao i uvek, izlazi u susret željama svojh čitalaca, osim
kada su u pitanju gole slike Nataše Mrđe. To čuvamo za sebe.
§
Slaviša Trajković Đani je svoj nadimak dobio zato što liči
na legendarnog kantautora Đanija Maršana. Evo kako je to bilo:
Kada se mali Slaviša rodio, roditelji su ga često vodili u
šetnju prištinskim bulevarima. Jednom prilikom, naišli su na Radu i Momčila
Trajkovića, koji tek što su izašli sa koncerta popularnih melodija Đorđa
Marjanovića. Ponesena lepim utiscima, Rada je primetila da mali Slaviša ima
bucmaste obraze i da je jako podseća na Đoku, što je Momo i potvrdio. Vrativši
se kući, zadovoljni roditelji su objavili ostatku familije da će mališan
ubuduće nositi nadimak Đani. Godine su prošle, ali se Đani i dan danas sa
osmehom seti ko mu je “kumovao”!
Ja bolje prošao, Rođu Raičevića zvali Škoro, nedo Bog nikom.
§
Nije nikakva tajna da je Slaviša Trajković – Đani ljubimac
žena. Na dan kad se rodio, njegova majka je izjavila (doduše u afektu) da ga
voli najviše na svetu. Vole ga i sestre i tetke. Jednom prilikom je i njegova
žena izjavila: “Baš nešto volim onog Đanija pevača” a čak se i njegova ćerka
potvrdno izjasnila o njemu.
Kako vidimo, Đani baš ima uspeha sa ženama!
§
Pričalo se po kuloarima, ali malo ljudi zaista zna da se
Slaviša Trajković Đani zapravo zove Radiša Trajković Đani!
Kada je Đani svojevremeno svojim Z5 prelazio granični prelaz
Horgoš-Roszke na putu ka ciganskoj svadbi u Beču, sumnjičavi mađarski carinik
ga je izveo iz automobila i zatražio mu da otvori prtljažnik. Naravno, Đani
nije znao da on time kupuje vreme kako bi uspeo da se seti koje je to poznato
lice pred njim! Nakon što je izvršio uvid u prtljažnik, carinik je zatražio
dokumenta u kojima je stajalo njegovo pravo ime: “Radiša Trajković Đani”.
Češkao se po potiljku i razmišljao, a onda mu je Đani rekao: “Možda me
prepoznajete sa televizije, ja sam Slaviša Trajković Đani!” Carinik se lupio po
čelu, salutirao i poželeo srećan put popularnom folkeru! Skroman kakav jeste,
Đani je više puta izjavio da se ne služi svojom popularnošću:
– Ne služim se svojom popularnošću – izjavio je on.
§
Iako nesumljivo jedan od najvećih sluhista na domaćoj
estradnoj sceni (prema kompleksnom sistemu pondera razvijenom od strane
profesora Miluna Sovrlja sa instituta “Vasko Raša Popov”), Đani nije na rođenju
obdaren svojim karakterističnim intenzitetom glasa, niti tom jedinstvenom
vapajnom afektacijom s kojom započinje svaki stih, kako je to opisao Bogdan
Tirnanić u svome čuvenom eseju za “Večernje novosti”. Kao mali, Đani je imao
glas kao i drugi dečaci, ali kad je mutirao, glas mu se promenio u muževni tenor
kakav danas poznajemo i volimo, kao i svim drugim dečacima. Snaga bičjeg rika s
kojom Đani isporučuje svaki slog je posledica bezbrojnih sati provedenih u
kupaonici njegovog roditeljskog doma dok se još mislilo da se psorijaza leči
trljanjem Nevena Leskovac baby sapunom. Dajući sebi ritam trljajima četke, Đani
je sebi olakšavao patnju i istovremeno oštrio svoju tehniku stalnim pevanjem
numera iz kultnog mjuzikla “Igmanski marš”.
§
Kada se Čipi iz Osvajača prijavio na audiciju za novog
pevača benda Iron Maiden, pre sudbonosnog nastupa pred članovima legendarnog
britanskog hevi metal benda, otišao po savet kod Đanija. Đani ga je posavetovao
da ne jede govana nego da batali metalike i ide gde su pare. Nazvao je Sašu
Popovića, koji je zaposlio Čipija kao probača hrane. Čipi se otrovao 2008. i od
tada ga u javnosti glumi Viktorija Jegorova, 52-godišnja bivša prvakinja Teatra
u Donjecku, koja sa Đanijem ima sina, Branislava Trajkovića.
§
Malo je poznato da su Đanija maltertirali u osnovnoj školi
“Boro Čorbo i Ramiz Natanjahu” u Prištini. Trpeo je maltretman od strane
vršnjaka svih nacionalnosti – da, čak i Goranaca – koji su naročito voleli da
ga teraju da sisa sopstvene nožne prste i grgolji u grlu tečnost za pranje
stakla, koju su tetkice rado ustupale za nešto što su smatrale bezazlenim
vršnjačkim magarčenjem i “dečaci moraju negde da izbace energiju, dečaci su to,
Radice, jel to opet crko rešo?” a i zato što im je bilo lakše da se mala govna
međusobno maltretiraju nego da maltretiraju njih ili nedajbože polome nešto, pa
onda komisija, pa izveštaj, pa inspekcija, pa da li je nadležna republika ili
pokrajina, pa Gazimestan, ma muka jedna živa. I eto, malom Đaniju niko nije
priticao u pomoć, pa je morao samom sebi pomoći. Tako je i otkrio
objektivističku filozofiju Ajn Rand.
Jedini pokušaj da Đani osvoji američko tržište je prošao
relativno nezpaženo u komercijalnom smislu, ali ne i kulturološki – album i
singl su objavljeni pod okriljem male izdavačke kuće Dža Vobl i smatra se da su
pokrenuli renesansu vašingtonske hard kor ruts scene.
§
Jedna ispovest očevica o Đaniju. “Kiša, novembar 1995,
magistralni put Bolonja – Padova. Ko za kurac, žurio sam da isporučim neku robu
gore kod Draga šiptara, kada mi je neprijatan zvuk pucanja prednje desne gume
zaparao uši i naglo prekinuo nirvanu doživljenu uz reklasirajuće note Bajinog
“umornog pijanca”. Umoran, gladan i sam, pušio sam poslednju Drinu iz pakle
naslonjen na Slobodana. Da, tako sam zvao moj šleper, moju prvu i poslednju
ljubav, moj dom, moj prevoz, moj bol….Crni mercedes sa zatamljenim staklima,
registarskih tablica na Cirih se zaustavio i tri momka izleteše i ubrzanim
korakom se uputiše prema meni, i pomalo uplašenom Slobodanu. Sve se odigralo u
deliću sekunde. Rekoše kratko da su sa Romanije, dvojica podigoše šleper, jedan
zameni gumu i istom brzinom se uputiše nazad ka mercedesu, bez puno priče. “Ej
momci, da zahval…”, i tada sam ga ugledao. Veličanstven, malo umazan od rena,
sa nekom čudnom sjetom u očima promolio je glavu kroz prozor da mi mahne i
punih usta rekao nekome na telefon: “Tham tham, dok t dbi nko “.
Godinama kasnije, shvatio sam da je to naslov nejgovog
najvećeg hita “Sam sam, dok te ljubii drugi neko”.
§
Đani je uvek razmišljao par koraka unapred, tako je među
prvima kupio stan na danas atraktivnoj lokaciji – Bele vode. Tamo upoznaje
Sanelu, mirnu šminkerku iz predgrađa. Puno lepih momenata, puno smjeha, puno
šale i pjesme. Al onda je morala doć, ta tužna i nesrećna noć kada se zapio
igrajući poker sa svojim najboljim prijateljem Bađijem, i umesto sata koji mu
je poklonio lično Ognjen Koroman, kao ulog stavlja ljubljenu Sanelu, uveren u
triling koji mu je blještao pred očima. Bađi, očaran orijentalnom lepotom mlade
romkinje, vara, i osvaja je kako na kartaškom stolu, tako i u životu. Posle su
igrali ruski rulet sa praznim pištoljem, i smislili stih “ostaviću njenu ruku,
ostavi i ti, tako rade pravi drugovi”, koji je kasnije pretvoren u jednu od
najlepših pesama o prijateljstvu.
§
Kada konobari u čuvenom hercegnovskom ugostiteljskom objektu
“Chez Žoržo” čuju glas Slaviše Trajkovića Đanija, znaju odmah šta im je činiti:
za njegov sto odmah i preko reda stiže dupla porcija čuveng bokeljskog
specijaliteta – mušljade. Priča se da je u svoje vreme popularni folker znao da
pojede i po pet porcija zaredom pa da omaže čanče kuverom, međutim, u poslednje
vreme svoju gastronomsku “dozu Mediterana” Slaviša Trajković Đani drži pod
kontrolom. Desilo se jednom prilikom da se, u isto vreme kad i Slaviša
Trajković Đani, kod Žorža zatekao doajen srpskog glumišta Milan Srdoč, koga
Slaviša Trajković Đani izuzetno voli i poštuje. Slaviša Trajković Đani je
diskretno pozvao konobara i poručio deset porcija mušlji za sto glumačkog velikana,
uz poruku da su primorske delicije poklon od njegovog velikog poštovoca Slaviše
Trajkovića Đanija. Popularni “čika Mige” u slast je pojeo svih deset porcija,
kad iznenada eto još deset porcija! Na pitanje slavnog “Rajka Životića” ko je
poslao jadransku poslasticu, usledio je odgovor da je to učinio veliki filmofil
i fan Slaviša Trajković Đani! Na kraju večeri kada je napravljen račun sa
krčmarem, ispostavilo se da je Slaviša Trajković Đani srpskom Volteru Matauu
platio čitavih osamdeset i četiri porcija mušalja! Od svega toga ostala je
legenda koja se i dan danas rado prepričava na Škveru, kao i pet metara
odstranjenog tankog creva legendarnog filmskog barda koje se i dan danas čuvaju
u tegli sa formalinom smeštenoj u upravi Filmskog festivala u Herceg Novom!
ŠTA BRE STOPESE EVRA RAČUN, PA NIJE TO PEČENJE, NEMAŠ SE TU
ŠTA NAJES, KAKI STOPESE EVRA
§
Slaviša Trajković Đani bio je u svoje vreme vlasnik čuvenog
kafića M u beogradskom naselju Mirijevo. Na pitanje zašto je zatvorio svoj
ugostiteljski objekat, Slaviša Trajković Đani je odgovorio da je sanjao
Miroslava Ilića Lenjina u hulahopkama kako mu poručuje “SVE NA CRVENO” i on,
šta će, kao temperamentni Prištevac, stavi sve na crveno. Ispostavilo se da je
Miroslav želeo da poruči Đaniju da sve svoje snage stavi na raspolaganje SPSu
čiji je član, ali Đani je, kao čovek sa Kosova, već bio član SPSa pa je tu
izjavu protumačio u smislu nagovaranja na hazardne igre. Na naše pitanje da li
se ljuti na “slavuja iz Mrčajevaca”, Slaviša Trajković Đani nam je odgovorio:
– Ma što da se ljutim?! Sve je to život, samo nek smo mi
živi i zdravi. Miroslav je veliki profesionalac i fajter, niko ne može da
naruši naše jedinstvo!
§
Đanija je slučaj naneo i karijeri detektiva amatera. Evo
kako se to dogodilo. Nakon što se stišala bura oko afere “Agrokomerc”, ostalo
je otvoreno pitanje nestanka 280 hektara plodne zemlje podno Bihaća. Jednoga
dana, na zasluženom odmoru koji je rešio da iskoristi tumarajući predelima
detinjstva svoga omiljenoga pisca Branka Ćopića, Đani je čuo od lokalaca za ovu
misteriju i rešio da je istraži. Naoružan informacijama dobijenim iz blek ops
odeljka bihaćkog katastra, zaputio se na inkriminisanu lokaciju. Tamo je našao
svih 280 hektara zemlje. Njegova logika je bila besprekorna: zemlja ne može tek
tako da nestane. Ipak, kasniji događaji su ga demantovali, kao što je opisano u
knjizi “Specijalni rat protiv SFRJ”.
Kratke ali slatke činjenice o životu Đanija:
– Đani je u intervjuu za Stori otrkio kako mu je jedna od
najvećih želja da se Lana del Rej zove Đana del Rej jer bi mu to olakšalo neke
stvari u životu koje mi ne možemo ni da zamislimo.
– Đani se posle ispravio i rekao da mu je najveća želja da
nekako prejebe orfanelu jer je Gaji ostavio kuću od 200.000 evra, ženino
prstenje, Agent Provocatuer donji veš i ženu.
– Posle brzih konsultacija sa suprugom koja ga je pozvala iz
Zabele u tom trenutku, Đani se još jednom ispravio i rekao da mu je najveća
želja da nije raspala kockarčina pogana, njegove reči.
– Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije kada ugleda
Đanija u lokalnom pabu, veselo zaskiči i kaže “hello my brother from another
mother”.
– Đani na to samo nehajno odmahne rukom i kaže “daj malom
šta će pit”.
– Đani je prvi put skinuo nevinost Ruški Jakić 1965, a drugi
put 2002, pred legendarni nastup u Cirihu. Kako sam kaže, valja se.
Muzika za svadbuMuzika za venčanjeMuzika za proslavuNajbolji provod 
